Jednom, u Bursi, jedan član zanatske esnafske zajednice izgradio je fontanu i iznad nje napisao:

„Halal za sve – haram samo za muslimane.“

U vrijeme kada je Bursa bila glavni grad Osmanskog carstva, to je izazvalo velike nemire. Ljudi su otišli sudiji, a zatim je slučaj stigao i do sultana. Čovjek koji je sagradio fontanu rekao je sultanu da može dokazati zašto je to napisao.

Prvo je tražio da bude uhapšen jedan rabin. Odmah se cijela jevrejska zajednica podigla – otišli su kod sultana, tražili njegovo oslobađanje, poslali pisma i peticije, i rabin je ubrzo pušten.

Zatim je tražio da bude uhapšen jedan sveštenik. Ista stvar se ponovila – hrišćani su se pobunili, tražili pravdu i sveštenik je pušten.

Na kraju, tražio je da bude uhapšen jedan istaknuti imam dok je držao propovijed. Imam je skinut sa propovjedaonice. Niko nije ustao da pita šta se dešava. Niko ga nije pratio. Niko nije otišao kod sultana da pita gdje je.

Naprotiv, ljudi su počeli govoriti: „Ko zna šta je učinio...“ „Sigurno nije uhapšen bez razloga...“ „Da sam znao kakav je bio, nikada mu ne bih ukazivao poštovanje...“ Poslije sedam dana, imam je oslobođen. Tada je čovjek upitao sultana: „Zar voda nije haram za takve muslimane?“